Agreement Between the Government of the United States of America and the Government of Serbia and Montenegro on the Protection and Preservation of Certain Cultural Properties

The Government of the United States of America and the Government of Serbia and Montenegro, (hereafter referred to as parties)

Desirous of successful mutual cooperation in the field of cultural heritage,

Convinced that such an agreement will contribute to the strengthening of numerous contacts between the two states,

Bearing in mind the respect due to fundamental human rights, and seeking to promote understanding, tolerance and friendship among all nations, racial and religious groups,

Convinced that each culture has a dignity and a value which must be respected and preserved, and that all cultures form part of the common heritage belonging to all mankind,

Desiring to enhance the protection of cultural heritage and provide access to treasures of national and world culture without discrimination,

Considering that deterioration or disappearance of items of the cultural heritage constitutes an impoverishment of the heritage of all the nations of the world,

Considering that the protection of cultural heritage can be effective only if organized both nationally and internationally among states working in close cooperation,

Considering the principles of the Helsinki Final Act of the Conference on Security and Cooperation in Europe, and

Desirous of elaborating concrete steps in furtherance of the principles and purposes of the 1972 Convention for the Protection of the World Cultural and Natural Heritage with respect to certain items of cultural heritage of the victims of genocide,

Have agreed as follows:

ARTICLE 1

Each Party will take appropriate steps to protect and preserve the cultural heritage of all national, religious, or ethnic groups (hereafter referred to as "groups") that resided in its territory, including victims of genocide during the Second World War.

The term "cultural heritage" for the purposes of this Agreement means places of worship, sites of historical significance, monuments, cemeteries, and memorials to the dead, as well as archival materials relating thereto.

ARTICLE 2

The Parties shall cooperate in identifying a list of appropriate items, which fall within the scope of Article 1, particularly those which are in danger of deterioration or destruction.

ARTICLE 3

Each Party will ensure that there is no discrimination, in form or in fact, against the cultural heritage of any group referred to in Article 1 or against the nationals of the other Party in the scope and application of its laws and regulations concerning:

(a) the protection and preservation of their cultural
heritage;

(b) the right to contribute to the protection and preservation of their cultural heritage; and

(c) public access thereto.

ARTICLE 4

In cases where a group concerned, referred to in Article 1, is unable, on its own, to ensure adequate protection and preservation of its cultural heritage, each Party shall take special steps to ensure such protection and preservation of cultural heritage within its territory and shall invite the cooperation of the other Party and its nationals where assistance is required for this purpose.

ARTICLE 5

Properties of cultural heritage, referred to in Article 4, that are of special significance shall be designated in a list of items of cultural heritage. Such a list shall be publicly announced and communicated to competent state and local authorities.

All properties of cultural heritage so designated shall be protected, preserved, and marked in the manner stipulated by valid legal internal regulations of either Party. Public access thereto shall be ensured.

Such a list of items of cultural heritage shall be designated by the Commission referred to in Article 6 hereof. The Commission may also designate properties for inclusion in the list at any time.

ARTICLE 6

A Joint Cultural Heritage Commission (JCHC) is hereby established to oversee the operations of a list referred to in Articles 2 and 5, and to perform such other functions as are delegated to it by the Parties. Each Party shall appoint one or more member(s) to the JCHC, who may be assisted by alternates and advisers. Decisions of the JCHC shall require the assent of all members. The Parties shall cooperate in supplying the JCHC with access to the items of cultural heritage and information necessary for the execution of its responsibilities.

Each Party through its representative on the JCHC referred to in the first paragraph hereof may request that special arrangements, as appropriate, be worked out under the procedures of the JCHC to protect and preserve the cultural heritage in the territory of the other Party of groups not covered under Article 1, in cases where such cultural heritage is associated with the cultural heritage abroad of citizens of the requesting Party and is in need for any reason of protection and preservation. The other Party will consider steps, within the scope of its laws and regulations, to respond to the request.

The United States Commission for the Preservation of America's Heritage Abroad shall be the Executive Agent for implementing this Agreement on behalf of the United States of America. The Ministry of Foreign Affairs of Serbia and Montenegro, the Ministry of Culture of the Republic of Serbia and the Ministry of Culture of the Republic of Montenegro shall be the Executive Agents for implementing this Agreement on behalf of Serbia and Montenegro. Either Party may, by diplomatic note to the other, change its Executive Agent.

ARTICLE 7

Nothing in this Agreement shall be construed to relieve either Party of its obligations under the 1972 Convention for the Protection of the World Cultural and Natural Heritage or any other agreement for the protection of cultural heritage.

ARTICLE 8

This Agreement shall be implemented in accordance with the laws and regulations of both countries and the availability of funds.

ARTICLE 9

Disputes concerning the interpretation or application of this Agreement shall be submitted to the Agents referred to in the third paragraph of Article 6.

ARTICLE 10

This Agreement shall enter into force on the last date of the exchange of diplomatic notes by which the Parties inform each other about the fulfillment of their respective legal requirements for entry into force. It may be amended by mutual written agreement of the Parties.

This Agreement shall remain in force until terminated by either Party giving six months prior written notice through diplomatic channels to the other Party of its intention to terminate this Agreement.

СПОРАЗУМ
ИЗМЕЂУ
ВЛАДЕ СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА
И
ВЛАДЕ СРБИЈЕ И ЦРНЕ ГОРЕ
О ЗАШТИТИ И ОЧУВАЊУ
ОДРЕЂЕНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА

Влада Сједињених Америчких Држава и Влада Србије и Црне Горе (у даљем тексту: Стране) -

У жељи да са успехом међусобно сарађују у области културног наслеђа,

Уверене да би такав споразум допринео јачању бројних контаката између две државе,

Имајући на уму поштовање основних људских права, и тежећи бољем разумевању, толеранцији и пријатељству међу свим народима, припадницима расних и верских група,

Уверене да свака култура има достојанство и вредност који се морају поштовати и сачувати, и да све културе чине део заједничког наслеђа које припада целом човечанству,

Желећи да побољшају заштиту културног наслеђа и омогуће приступ националном и светском културном благу без разлике,

Сматрајући да се пропадањем или нестанком објеката културног наслеђа осиромашује наслеђе свих народа света,

Сматрајући да заштита културног наслеђа може да буде ефикасна само ако се организује и на националном и на међународном нивоу између држава које блиско сарађују,

Имајући у виду принципе Хелсиншког завршног акта Конференције о европској безбедности и сарадњи, и

У жељи да се разраде конкретне мере у правцу остваривања принципа и циљева Конвенције о заштити светског културног и природног наслеђа из 1972. године у односу на одређена добра из културног наслеђа жртава геноцида,

Споразумеле су се о следећем:

Члан 1.

Свака Страна ће предузимати одговарајуће мере у циљу заштите и очувања културног наслеђа припадника свих националних, верских или етничких група (у даљем тексту «групе»), који живе или су живели на њеној територији, укључујући жртве геноцида из Другог светског рата.

Термин «културно наслеђе» за потребе овог споразума означава верске објекте, места од историјског значаја, споменике, гробља и меморијална обележја мртвима, као и одговарајући архивски материјал.

Члан 2.

Стране ће сарађивати на састављању листе одговарајућих добара културног наслеђа из члана 1, посебно оних којима прети опасност од пропадања или уништења.

Члан 3.

Свака Страна ће обезбедити да нема дискриминације, формалне или стварне, у односу на културно наслеђе било које групе из члана 1, или у односу на држављане друге Стране у оквирима својих закона и прописа и њихове примене, а тичу се:

(а) заштите и очувања њиховог културног наслеђа;

(б) права да доприносе заштити и очувању њиховог
културног наслеђа, и

(ц) јавног приступа том наслеђу.

Члан 4.

У случајевима када односна група која се помиње у члану 1, није у стању да сама обезбеди одговарајућу заштиту и очување свог културног наслеђа, свака Страна предузима посебне мере обезбеђења заштите и очувања културног наслеђа на својој територији и позива другу Страну и њене држављане на сарадњу где је помоћ потребна ради испуњења овог циља.

Члан 5.

Добра културног наслеђа, из члана 4, која су од посебног значаја биће означена на листама објеката културног наслеђа. Те листе биће објављене и достављене надлежним државним и локалним властима.

Сва тако означена добра културног наслеђа биће заштићена, сачувана и обележена на начин предвиђен важећим унутрашњим правним прописима било које Стране. Таквим добрима биће омогућен јавни приступ.

Такве листе објeката културног наслеђа одређује Комисија из члана 6 овог Споразума. Комисија може да одреди и добра која у свако доба могу бити стављена на листу.

Члан 6.

Образује се Заједничка комисија за културно наслеђе (ЗККН) ради надзора над активностима у вези са листом из чланова 2 и 5, као и обављања других функција које јој Стране повере. Свака Страна ће именовати једног или више чланова у ЗККН, којима могу помагати заменици или саветници. За одлучивање је потребна сагласност свих чланова ЗККН. Стране сарађују у обезбеђивању приступа ЗККН објектима културног наслеђа и информацијама неопходним за извршавање њених надлежности.

Свака Страна, преко свог представника у ЗККН поменутог у првом ставу, може, по потреби, да захтева разраду специјалних аранжмана у складу с процедурама ЗККН, ради заштите и очувања културног наслеђа на територији друге Стране група које нису обухваћене чланом 1, у случајевима када је такво културно наслеђе повезано с културним наслеђем у иностранству грађана Стране која тражи и којем је из било ког разлога потребна заштита и чување. Друга Страна ће, у оквиру својих закона и прописа, размотрити мере за удовољавање том захтеву.

Комисија Сједињених Држава за заштиту америчког наслеђа у иностранству биће извршни орган за спровођење овог Споразума у име Сједињених Америчких Држава. Министарство спољних послова Србије и Црне Горе, Министарство културе Републике Србије и Министарство културе Републике Црне Горе биће извршни органи за спровођење овог споразума у име Србије и Црне Горе. Свака Страна може, упућивањем дипломатске ноте другој Страни, да промени свој извршни орган.

Члан 7.

Ништа у овом споразуму неће се тумачити тако да било коју Страну ослобађа од њених обавеза које произилазе из Конвенције о заштити светског културног и природног наслеђа из 1972. године, или било ког другог споразума о заштити културног наслеђа.

Члан 8.

Овај споразум примењује се у складу са законима и прописима обе државе и расположивим средствима.

Члан 9.

Спорови у погледу тумачења или примене овог споразума упућују се на решавање органима поменутим у трећем ставу члана 6.

Члан 10.

Овај споразум ступа на снагу датумом последње од размењених дипломатских нота којима се Стране међусобно обавештавају да су испуњени услови предвиђени њиховим унутрашњим законодавствима за ступање споразума на снагу. Споразум се може изменити писменом сагласношћу обеју Страна.

Овај споразум остаје на снази све док било која од Страна шест месеци унапред дипломатским путем не достави писмено обавештење другој Страни о својој намери да откаже овај споразум.

Signatories: (from left for the US) The Honorable Chairman Warren L. Miller and Serbia and Montenegro Foreign Minister Vuk Draskovic

Witnessing: On the US Side (from left) - Commission Member the Honorable Chaskel Besser, Commission Member the Honorable Lee Seeman; On the Serbia and Montenegro side (center to right) - Serbia and Montenegro H.E. Ambassador Ivan Vujacic, H.E. Ambassador Nebojsa Kaluderovic

Remarks by the Honorable Warren L. Miller
Chairman, U.S. Commission for the Preservation of America’s Heritage Abroad
at the Signing Ceremony for the Agreement Between the United States of America and the Serbia and Montenegro on the Protection and Preservation of Certain Cultural Properties
September 24, 2004 New York, NY

Minister Draskovic, Ambassador Vujacic and guests –

The United States appreciates the Government of the Serbia and Montenegro’s efforts and especially the leadership of Foreign Minister Draskovic and Ambassador Ivan Vujacic in concluding this agreement. It reaffirms to the world that there is a “New Serbia” that is eagerly engaging with the world, and is taking steps to recognize and protect the rights of all of its cultural minorities.

The Agreement we have just signed commits our governments to protect, assist preservation efforts, and prevent discrimination with respect to the cultural sites of all ethnic and religious groups.

The Agreement sets forth a commitment by our respective governments to work together on cultural matters, particularly with respect to the protection and preservation of sites associated with groups that were victims of genocide during World War II. It stresses that our nations are dedicated to the preservation of their cemeteries, places of worship, Holocaust memorials and other sites of importance. It also provides the framework for the protection of a broad range of other cultural and historic sites.

During the Second World War, Serbians resisted the onslaught of fascism, and suffered the atrocities of the Nazis and their Ustashi collaborators. Serbs defied Hitler, forcing the delay by several months of his invasion of Russia, thereby preventing the Germans from reaching Moscow before winter set in. That delay was a critical factor in the eventual defeat of the German regime.

The brutality of the systematic violence unleashed by the Nazis and Ustashi allies against Serbs of all religions was probably unmatched except by the Nazi crimes against the Jews throughout Europe. Serbs understand the meaning of the Holocaust because Serbs suffered along with Jews. The horrors of the Jasenovic Concentration Camp and its sub-camps where hundreds of thousands of people died are remembered with equal sadness for the Jews, Roma and Serbs who perished there. The struggle of the Serbs in World War II was heroic; the fate of so many Serbs was tragic.

And yet, in the ethnic wars of the 1990s which tore apart the former Yugoslavia, Serbia’s former leaders actively participated in barbarous acts that recalled to the world many of those very scenes in which Serbs had suffered in the previous generation. The new government of Serbia and Montenegro has renounced acts of the Milosevic regime. Its actions, of which the signing of this agreement is just one, demonstrate its sincerity. We recognize, too, the Serbian government’s recent efforts to resolve local tensions at the site of the historic Jewish cemetery in Nis, and its initiating a program to clear tons of garbage and debris that are on much of the site.

Nis is just one of over a hundred places where Jews were once settled in Serbia, though few traces of these communities survive today. We are, therefore, especially heartened to learn of the renewal of the historic synagogue of Subotica, a project of the local municipality that has been stalled for more than a decade. Since the vast majority of synagogues in Serbia were destroyed during World War II and later, under the communists, the protection and preservation of those few that remain is especially important.

The United States Government looks forward to working with the Government of Serbia and Montenegro as partners in implementing the terms of today’s Agreement.

Thank you. And congratulations!