Stejt dipartment

Izveštaj o trgovini ljudima
2004.

II NAJBOLJI PRIMERI U MEĐUNARODNOJ PRAKSI

Izvestan broj inovativnih ideja u borbi protiv trgovine ljudima je nastao u vreme pripremanja Izveštaja o trgovini ljudima za 2004. godinu i kroz angažovanja Stejt dipartmenta, vlada stranih država, međunarodnih i nevladinih organizacija u toku čitave godine. Mnoge od ovih ideja su posebno važne jer demostriraju održive mere koje se primenjuju u borbi protiv trgovine ljudima, a koje ne koštaju mnogo. Ove aktivnosti i programi su ovde okarakterisani kao najbolji primeri u praksi jer su inovativni i kreativni; oni doprinose pozitivnoj i konkretnoj promeni; održivi su; i moguće ih je primeniti bilo gde.

Onemogućavanje seks turizma. Vlada Paname je donela novi zakon o borbi protiv trgovine ljudima koji se odnosi na trgovinu ljudima u okvirima dečije pornografije, seks turizma, i korišćenja interneta. Pored ostalih karakteristika, ovaj zakon obavezuje avio kompanije, turističke agencije i hotele da pismeno obaveste svoje putnike i goste o zabranama koje predviđa novi zakon.

Sprečavanje da potencijalne žrtve postanu žrtve. Kolumbijska vlada je dala ovlašćenje Odeljenju za administrativnu bezbednost (DAS) da na aerodrmomima identifikuje i stupi u kontakt sa putnicima u odlasku, koji bi mogli da budu potencijalne žrtve trgovine, pre nego što se ukrcaju na međunarodne letove. Službenici ovog odeljenja pokušavaju da obaveste potencijalne žrtve o rizicima trgovine ljudima i lažnim poslovnim ponudama. U toku 2003. godine, devet potencijalnih žrtava je na ovaj način shvatilo da su njihove poslovne ponude lažne i nije se ukrcalo na međunarodne letove.

Saradnja između tranzitnih i zemlja krajnjih destinacija. Vlada Italije je obezbedila finansijsku pomoć za projekat koji sprovodi vlada Maroka, tzv. «Projekat Tekstilia 2000», a kojim se finansiraju mikro projekti u regionu oko Kurigbe, poznate po svom učešću u organizaciji krijumčarenja ljudi za Italiju. Projekat se sprovodi da bi obezbedio dobro plaćene poslove u Maroku, što bi sprečilo trgovinu. Za one žrtve koje se već nalaze u Italiji, najnoviji državni zakon koji se odnosi na borbu protiv trgovine ljudima predviđa odvojena sredstva u budžetu koja su namenjena programu za pomoć žrtvama, pri čemu centralna vlada obezbeđuje 70% sredstava fonda dok regionalne i lokalne vlasti daju ostalih 30%.

Usredsređivanje na trgovinu radi seksualne eksploatacije. Skupština grada Madrida je u januaru 2004. godine najavila sveobuhvatne napore usmerene na borbu protiv prostitucije i trgovine ljudima. Plan uključuje prevenciju, obuku, pomoć žrtvama, i akciju policije protiv korisnika usluga. Bazirani na principu da najbolji način borbe protiv trgovine u svrhu seksualne eksploatacije je da se pažnja usmeri kako na korisnike usluga tako i na žrtve, ovi napori su pridobili podršku vlade Švedske u razvijanju načina za primenu zakona.

Borba protiv tradicionalne prakse. Uobičajena praksa «hraniteljskih porodica» u Africi uvodi direktno u trgovinu ljudima. Trgovina decom počinje privatnim dogovorom između trgovca i člana porodice, kao rezultat poražavajućih ekonomskih uslova jedne porodice i želje trgovca za profitom i jeftinom radnom snagom. Porodicama koje se obično bave poljoprivredom da bi preživele se obećava da će njihovo dete imati mogućnost da se obrazuje i da nauči koristan zanat. U najvećem broju slučajeva, dete se prodaje da bi radilo kao sluga, prodavalo po ulicama, ili radi seksualne eksploatacije. Kao odgovor na ovo, vlada Gane je sprovela operaciju «Vratite svoju decu kućama» i ohrabrila roditelje koji su prodali svoju decu trgovcima da ih vrate kućama omogućavajući im pomoć u poslu, obuci za određene poslove, dajući mikro kredite i pomoć pri plaćanju školarine i kupovine uniformi. Da bi informisali javnost o programu, policija Gane je održavala informativne skupove na velikim stajalištima za kamione u Akri, obučavajući vozače i predstavnike sindikata transportnih preduzeća na koji način da prepoznaju žrtve trgovine.

Konfiskovanim sredstvima se pomažu programi za borbu protiv trgovine ljudima. Finansiranje programa za borbu protiv trgovine ljudima je u mnogim zemljama na kraju liste prioriteta, posebno zbog nedavne promene usmeravanja sredstava na programe za borbu protiv terorizma. Pokrajina Baden-Vurtemberg u Nemačkoj koristi sredstva konfiskovana u operacijama protiv trgovine ljudima da bi finansirala buduće istrage.

Povezivanje diplomata, razmena informacija. Ministarstvo spoljnih poslova Dominikanske Republike je među svojim konzulatima i ambasadama u zemljama koje su krajnje destinacije najvećeg broja dominikanskih žena koje tamo bivaju prodate, napravilo četiri «mreže za borbu protiv trgovine ljudima». Ovakve mreže postoje u Centralnoj Amerci, Karibima, Južnoj Americi i Evropi. Diplomate nastoje da budu proaktivni po pitanjima trgovine ljudima. Oni sarađuju sa lokalnim vladama na identifikaciji i pružanju pomoći žrtvama koje potiču iz Dominikanske Republike (mnoge od tih žrtava su uspele da pobegnu od trgovaca i obratile su se svojim konzulatima za pomoć), prikupljanju informacija o vidovima trgovine, i identifikovanju trgovaca. Ove informacije se zatim dostavljaju saveznicima Dominikanske Republike u borbi protiv trgovine ljudima.

Korišćenje sredstava za sprovođenje propisa, istrage i obuke. Vlada Filipina propisom određuje i sprovodi iznenadne kao i rutinske kontrole 1317 agencija koje se uz dozvolu bave izvozom radne snage; vlada takođe obezbeđuje obuku i stručno testiranje radnika pre njihovog odlaska u inostranstvo. Filipinski službenici Ministarstva spoljnih poslova su obučeni, a u velikom broju slučajeva i aktivno uključeni u potragu za smeštajem i repatrijacijom filipinskih žrtava trgovine ljudima. Filipinci su organizovali obuku vlada drugih zemalja u regionu, uključujući Indoneziju i Vijetnam, o tome kako da poboljšaju zaštitu svoje radne snage koju izvoze.

Žrtve dobijaju zaštitu diplomatije. Indonežansko Ministarstvo spoljnih poslova organizuje skloništa u svojim ambasadama i konzulatima u određenom broju zemalja uključujući Maleziju, Singapur, Saudi Arabiju i Kuvajt. U toku prošle godine ova diplomatska skloništa su pružila i zaštitila hiljade Indonežana, od kojih su izvestan broj bile i potencijalne žrtve trgovine ljudima. Indonežanska diplomatska misija u saradnji sa drugim vladinim organizacijama je takođe pomogla pri repatrijaciji.

Borba protiv trgovine decom - jahačima kamila. Vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata je ustanovila novu praksu da bi na efikasan način identifikovala i spasila decu koja su preprodavana iz Južne Azije da bi služila kao jahači kamila u trkama koje se održavaju širom Emirata. Najveći broj ove dece se prokrijumčari uz pomoć lažnih dokumenata koja pokazuju da su stariji nego što zaista jesu i uz pratnju lažnih roditelja koji ih prate pri ulasku u Emirate. Korišćenjem DNK testiranja koje je započelo da se primenjuje januara 2003. godine, vlasti Ujedinjenih Arapskih Emirata su testirale ukupno 446 dece i otkrile 65 lažnih predstavljanja trgovaca koji su dovodili ovu decu u Ujedinjene Arapske Emirate. Preko 250 dece iz Bangladeša i Pakistana je 2003. godine identifikovano i vraćeno kućama; mnogi trgovci su uhapšeni i sudski gonjeni. Druge zemlje u regionu takođe prihvataju DNK testiranje za decu - jahače kamila i njihove navodne roditelje.

Heroji nastoje da okončaju ropstvo modernog doba

Kao što je i predviđeno zakonom, aktivnost vlade je u fokusu Izveštaja o trgovini ljudima. Međutim, pored onoga što vlade čine u borbi protiv trgovine ljudima, mnogi pojedinci i organizacije iz svih sfera života, preduzimaju snažne i efikasne korake da bi okončali trgovinu ljudima.

Imati široko rasprostranjen i raznovrstan broj učesnika koji su uključeni u ovu borbu je od odlučujućeg značaja za uspeh. Zato ovogodišnji izveštaj uključuje i sledeće priče o herojima koji ulažu napore u borbi protiv trgovine ljudima. Oni daju primer svima nama i pokazuju da i napori jedne jedine osobe mogu dovesti do promene. Postoje i mnogi drugi koji nastavljaju da se bore protiv trgovine ljudima svakog dana, na svoj sopstveni način.

Pjer Tami, direktor Hagara, Kambodža

Pjer Tami je primenio pristup švajcarskog biznismena pri pružanju pomoći žrtvama trgovine ljudima u Kambodži. Po njegovom mišljenju, programi pomoći moraju biti inovativni i finansijski održivi tako da bivše žrtve trgovine ljudima pre imaju mogućnost da zauvek promene način svog života nego da ostanu i dalje osetljivi na mogućnost eksploatacije. Gospodin Tami je pomogao da se osnuju tri održiva preduzeća koja obezbeđuju programe pomoći žrtvama: fabrika sojinog mleka koja proizvodi toliko potrebnu hranu za neuhranjenu zemlju, fabriku za proizvodnju svile i šivenje odeće, i službu za pripremanje hrane za radnike tekstilne fabrike. Ova preduzeća daju novu nadu narodu Kambodže koji su traumatizovani ropstvom modernog doba, omogućavajući bar nekima da budu plaćeni za svoj rad po prvi put u životu.

NJ.E. Francisko Siera, Ambasador Kolumbije u Japanu

Franciscko Siera je posvetio svoju i pažnju službenika ambasade na pomoć žrtvama trgovine ljudima koje su dovedene iz Kolumbije u Japan. Ambasadorovo angažovanje kod lokalnih policijskih vlasti i vlade Japana po ovom pitanju ohrabrilo je kolumbijske zvaničnike da i njiima kod kuće rešavanje ovog problema postane prioritetno. On je unapredio saradnju u Japanu sa ambasadama nekih zemalja Jugoistočne Azije i Latino Amerike. Ambasador Siera vidi makro i mikro perspektivu problema trgovine ljudima –prepoznao je štetu koja je nanešena pojedincima, ali je takođe video i vezu sa organizovanim kriminalom i sofisticiranost promena vidova trgovine ljudima.

Sestra Eugenija Boneti, Italijanska unija Saveta viših časnih sestara

Eugenija Boneti je odgovorna za akcije Italijanske unije Saveta viših časnih sestara u borbi protiv trgovine ljudima. Zbog onoga što je iz prve ruke videla u svojoj preko 24 godine dugačkoj karijeri prvo kao misionar u Keniji, a zatim kao koordinator programa u borbi protiv trgovine ljudima u Turinu i Rimu, ona je posvećena borbi protiv nepravde koju podnose žene žrtve trgovine. Sestra Eugenija i njen tim od oko 200 sestara koje po čitavoj Italiji rade puno radno vreme na programima za borbu protiv trgovine ljudima, otvorile su svoje domove i obezbedile skloništa, sigurnost i brigu stotinama žrtava. Sestra Eugenija je takože radila sa časnim sestrama u Nigeriji, ohrabrujući lokalne napore u najudaljenijim i najsiromašnijim delovima da bi se sprečila trgovina ljudima i pomogla rehabilitacija žrtava. Sestra Eugenija širi poruku o borbi protiv trgovine ljudima, i kod kuće i u inostranstvu, rečju i delom.

Boni Miler, Amerikanka

Boni Miler na mnogo načina učestvuje u borbi poritv trgovine ljudima u Grčkoj i to veoma uspešno, trošeći veliki deo svog slobodnog vremena da bi privukla pažnju i sredstva za rešavanje ovog problema. Pomaže grčkim nevladinim organizacijama za zaštitu žrtava pri osnivanju, lobira kod vlade da preduzme snažne akcije u borbi protiv trgovine ljudima, i radi da ustanovi prvu non-stop telefonsku liniju za pomoć žrtvama. Gospođa Miler je borac u borbi protiv ropstva radeći intenzivno sa medijima i spajajući diplomate iz mnogih zemalja da bi razgovarali o načinima na koje mogu da pomognu žrtvama. Ona je takođe igrala najvažniju ulogu u osnivanju skloništa za žrve «Doktori sveta». Kao supruga Tomasa Milera, Ambasadora SAD u Grčkoj, takođe je pokazala kako porodice diplomata mogu pomoći da se promeni društvo u kome žive.

Vrhovni poglavica Tobega Hađor
Nju Bakpa, Gana

Poglavica Tobega Hađor intenzivno radi na zaustavljanju trgovine decom koja se preprodaju da bi radila u regionu jezera Volta u Gani. U toku prošle godine je oslobođeno dosta dece koja su korišćena za prisilni rad u industriji ribolova, a uz ličnu pomoć poglavice Hađora koji je ukazao na oblasti poznate po trgovini decom. On je takođe pomogao pri reintegraciji ove dece omogućavajući im da idu u školu i vraćajući ih njihovim porodicama. On se lično zauzeo da obezbedi mikro-kredite za roditelje kako bi poboljšali kapacitete porodičnih poslova i na taj način omogućili bolji život svojim porodicama.

Merilin Karlson Nelzon
Predsednik, Karlson kompanija

Merilin Karlson Nelzon je postala pionir u borbi protiv trgovine ljudima kada je u svojim turističkim agencijama uvela globalni Kodeks o ponašanju koji štiti decu od seksualne eksploatacije u turizmu. Po jednom delu Kodeksa o ponašanju koji je godpođa Nelzon potpisala, ona se obavezala da obuči svoje službenike da identifikuju i prijave prekršioce zakona o zabrani dečjeg seks turizma; da informiše putnike o zakonskim kaznama u slučaju kršenja zakona; i razvije etičku politiku korporacije koja odbija elemenat seksualne eksploatacije u turizmu. Karlson kompanija koja uključuje lanac hotela, krstarenja, restorane i drugu po veličini putničku agenciju na svetu, napravila je promet od više od 27 miliona dolara prošle godine i zapošljava oko 198.000 ljudi u više od 140 zemalja. Karlson kompanija je prva veća severnoamerička putnička kompanija koja je prihvatila Kodeks o ponašanju.

back to top ^